Sobni bicikl

Sobni bicikl je sprava opremljena pedalama, sedistem i rukohvatima kao i obican bicikl sa izuzetkom sto se koristi za vezbanje u mestu, a ne za transport.

Sobni bicikl moze biti koriscen za testiranje sportista, poboljsanje izdrzljivosti, rehabilitaciju i oporavak.

Jos u 18-om veku se koristio Gymnasticon, preteca danasnje masine. Izmislio ju je Francis Lowndes 1796. godine za vezbanje pokreta u svim zglobovima istovremeno ili parcijalno. Od tada pa do danas sobni bicikl je nasao primenu u mnogim granama medicine pa i u fitnes industriji gde je jedna od osnovnih pretezno aerobnih (moze biti i anaerobna) masina za kvalitetan trening. Sofisticiraniji bicikli imaju ugrađen softver za pracenje vitalnih funkcija, kalorijske potrosnje, brzine kretanja itd...Kod određenih modela rukohvat je povezan sa pedalama pa je moguce pokretati i ruke koje su uglavnom staticne i pojacati efekat same voznje. Pedalanje unazad za aktivaciju misica antagonista donjeg dela tela koji inace nisu aktivni pri obrtanju pedala unapred.

Sobni bicikl se dugo koristi u rehabilitacione svrhe zbog malog stresa na zglobove, sigurnijeg i efikasnijeg kardiovaskularnog treninga. Kao dodatak treningu za mrsavljenje dozirani intervalni trening na biciklu je pun pogodak. Imati u vidu da ni sobni bickil nije savrsena sprava i da ljudi koji bi trebalo da je izbegavaju su oni koji imaju sveze povrede kolenog zgloba, problema sa kukovima, losa postura (kriva kicma) barem neko vreme dok se povrede ili fizicki defekti ne saniraju. I kao i svaka sprava zahteva prisustvo strucnjaka radi upucivanja u koriscenje iste i radi dobrog programiranja pocetnog opterecenja.

Pise: Gordan Stankovac, fitnes instruktor, DIF

Ostali tekstovi
Pozovi