Koliko koraka je neophodno napraviti dnevno

Istraživanja pokazuju da mali broj ljudi zapravo zna koliko tačno je fizičke aktivnosti neophodno dnevno upražnjavati. Sigurno ste čuli za ideju o hodanju 10.000 koraka dnevno i srećete ljude koji neprestano proveravaju svoj pedometar-brojac koraka, u nadi da će postići magičan broj. Sve što vas pokreće i navodi na fizičku aktivnost je odlična stvar, ali ukoliko ne možete da dodjete do tog broja, ne brinite previše. Vremenom se ispostavilo da je ideja o 10.000 koraka po danu više zasnovana na marketingu nego na naučnim istraživanjima, a koncept potiče sa nastankom prvog pedometra.

Prvi pedometer je nastao šezdesetih godina prošlog veka i to je bio japanski proizvođač pod nazivom manpo-kei što znači “merač od 10.000 koraka”. U japanskoj kulturi i tradiciji, broj 10.000 se simbolično smatra cifrom visokog statusa i nije zasnovan na medicinskim istraživanjima. Preporuka od 10.000 koraka dnevno je prosek, koji se može uputiti svim zdravim pojedincima.

Ako je Vaš cilj da izgubite težinu i povećate performanse morate se više aktivirati, odnosno, nije dovoljna samo šetnja. Doktori preporučuju da svaka fizički sposobna i aktivna osoba dnevno pređe 5.000 koraka. Za postizanje boljih fizičkih rezultata neophodno je dodati na ovu osnovu još 3.000 koraka, ali ne običnom šetnjom. Dodatne korake ostvarite bržim tempom, kao sto je brzi hod ili džoging. Smatra se da su uređaji za praćenje koraka dobri za motivaciju, navode ljude da budu aktivni, zdravi i u skladu, ali nije nužno da se opterećujete ciframa. Neka vam pedometer služi kao opšti pokazatelj da li ste dosledni sličnom broju koraka većinu dana. Ako niste u trendu brojanja koraka i to je u redu. Potrudite se da se krećete koliko god možete i da ubrzate rad srca najmanje 30 minuta dnevno. Doktori smatraju da najbolje efekte ipak daje polučasovnsa šetnja bržim korakom, ali i da je ona lagana neophodna fizička aktivnost. Hodajte tako da osetite ubrzan puls i oštriji dah. Ako tokom šetnje vodite normalan razgovor znači da nam je hodanje preslabo a cilj nije da ga ne osetimo. Druga krajnost je ako tokom šetnje osetite da gubite dah i jako lupanje srca. Prekinite sa šetnjom i napravite pauzu, jer to može biti znak da ste predugo i prebrzo šetali. Ponekad su ovi simptomi praćeni i bolom u grudima ili glavoboljom a to predstavlja signal da se javite vašem lekaru.

Šetnja se preporučuje i zbog toga što je mogućnost povrede pri pešačenju minimalna, ne zahteva dodatna materijalna sredstva, opremu niti posebne vremenske uslove. Naučno je dokazano da utiče I na našu psihu. Smanjuje nivo stresa, anksioznost, poboljšava raspoloženje praćeno pozitivnom energijom.


Ostali tekstovi
Pozovi